Devica i Ribe stoje jedno naspram drugog na osovini zodijaka, i baš ta suprotnost ih najjače privlači. Oba znaka su promenljiva, pa slično deluju u svetu: prilagodljivo, popustljivo, spremno da se menjaju zarad odnosa i da drugog stave na prvo mesto. Tu se i bore za isto, jer oboje umeju da se rastoče u tuđim potrebama i izgube sebe usput. Devicom vlada Merkur, pa traži činjenice, jasnoću, red i smisao koji se može objasniti. Ribama vladaju Jupiter i Neptun, pa nose veru, maštu, saosećanje i osećaj za ono što se ne može izmeriti ni dokazati. Devica je um, Ribe su duša. Kada se spoje, praktičnost najzad dobija dušu, a mašta dobija oslonac i ruke da se ostvari. To je klasična privlačnost suprotnosti: svako nosi upravo ono što onom drugom nedostaje, i podsvesno to prepoznaje kao celinu.
Privlačnost je nežna i duboka, više topla nego vrela. Devicu kod Riba osvaja mekoća, romantika i bezuslovno prihvatanje, osećaj da je najzad neko vidi mimo svih njenih grešaka i ne traži od nje savršenstvo. Ribe kod Device pronalaze ono za čim večno čeznu: oslonac, brigu i nekog ko će haos pretvoriti u red i konkretno se postarati o njima. U ljubavi Ribe donose nežnost, sanjarenje i prihvatanje, a Devica stabilnost, posvećenost i podršku koja se oseti u svakodnevici, ne samo u rečima. Vole se tiho i postojano, bez velikih scena, kroz brigu i prisustvo. Suprotni znakovi se na ovaj način dovršavaju: Devica daje Ribama tlo pod nogama, Ribe daju Devici dozvolu da bude ranjiva i da ne mora sve da drži pod kontrolom. Privlači ih i ono što kod sebe potiskuju, pa svako u onom drugom voli upravo deo sebe koji nije smeo da pokaže.
Razgovor i bliskost
Komunikacija je mesto gde se njihove suprotnosti i privlače i sudaraju. Merkurova Devica govori jezikom logike, činjenica i konkretnih pitanja, dok Ribe govore jezikom osećanja, slutnji i atmosfere koju je teško uobličiti rečima. Devica traži da se stvari kažu jasno, Ribe komuniciraju i onim što prećute. Kada nauče da slušaju, Devica unosi bistrinu u Ribino more, a Ribe Devicu uče da postoje istine koje se ne mogu razložiti na tabelu.
Nežnost im je prirodna, jer obe imaju mekoću pod površinom i potrebu da brinu o drugom. Intima cveta kada se Devica opusti i prestane da analizira, a prepusti se osećaju, dok Ribe svojom maštom i toplinom otključavaju Devičinu skrivenu čulnost. Ribe vole da se stope, Devica da služi i ugodi, pa se tu sreću na lep način. Bliskost je za oboje sveta i traži poverenje, ne žurbu. Ribe Devicu uče da se prepusti i da telo nije nešto što treba kontrolisati nego osetiti, a Devica Ribama daje sigurnost u kojoj se njihova nežnost ne rasipa nego ukorenjuje. Kada Devica zaćuti svoj unutrašnji glas koji sve preispituje, ovo dvoje pronađu retku, duboku predaju.
Svakodnevica, dom i novac
Oko novca, doma i svakodnevice dopunjuju se ako poštuju razlike. Devica čuva račune, planira i zna gde je svaki dinar, dok Ribe lako daju, zaboravljaju i troše iz srca, pa tu treba jasna i blaga podela odgovornosti. Devica uvodi red, rokove i strukturu, Ribe unose toplinu, smisao i osećaj da dom nije samo uredan nego i živ. Svakodnevni ritam im se razlikuje, jer Devica voli raspored i jasne obaveze, a Ribe plivaju po raspoloženju i lako izgube pojam o vremenu, pa tu treba blagosti i dogovora. Njihov dom postaje utočište: mesto gde se Ribe oporavljaju od sveta, a Devica oseća da je potrebna i voljena.
Varnice i pomirenje
Najveći izazov je Devičina sklonost ka kritici, koja osetljive Ribe ume duboko da povredi, jer Ribe kritiku doživljavaju kao odbacivanje celog bića, ne kao primedbu na detalj. Sa druge strane, Ribina neuhvatljivost, odlaganje i beg u sopstveni svet umeju da iznerviraju organizovanu Devicu, kojoj treba pouzdanost. Pod pritiskom Devica pojača sitničavost, a Ribe se povuku, zaćute ili pobegnu u maglu, i tako se opozicija pretvori u dva razdvojena sveta umesto u celinu.
Dugoročno, baš ta suprotnost je njihova najveća snaga, ako je nauče da koriste za rast a ne za trvenje. Vreme i poverenje ih približavaju: Devica uči da omekša i da ne mora sve da popravi, Ribe uče da se uzemlje i da struktura nije kazna nego sigurnost. Tada postaju redak par u kome se um i duša ne svađaju nego dovršavaju, a svako kraj onog drugog postaje punija, celovitija verzija sebe.
