Vaga i Jarac dele kardinalni modalitet, pa oboje vole da pokreću, da postave pravac i da odluče u kom smeru život ide, ali polaze sa suprotnih obala. Vaga je vazduh kojim vlada Venera: traži lepotu, ravnotežu, sklad i to da odnos bude prijatan i fin. Jarac je zemlja pod Saturnom: traži strukturu, trajnost, opipljiv rezultat i to da odnos bude čvrst i pouzdan. Pošto su oba znaka kardinalna, ne spore se oko toga da li nešto treba pokrenuti, nego oko toga ko će postaviti uslove i čija će reč biti poslednja. Vaga pregovara, vaga argumente i traži konsenzus pre nego što krene; Jarac procenjuje, odlučuje i očekuje da se odluka ispoštuje bez vraćanja na isto. Tako nastaje tiha borba za isti presto, dva pokretača koji guraju u različitim ritmovima i sa različitim merilom uspeha.
U ljubavi Vaga voli kroz pažnju, kroz lepe geste, kroz reči i atmosferu u kojoj se oseća poželjno i posebno. Jarac voli kroz odgovornost, kroz to što je tu, što gradi, što obezbeđuje i ne odustaje kad postane teško. Privlači ih upravo ono što im nedostaje: Vagu smiruje Jarčeva ozbiljnost i osećaj da se na njega može osloniti, a Jarca osvežava Vagina toplina, šarm i lakoća kojom ulazi u svaki prostor. Glavni izazov je prevod tih jezika ljubavi. Vaga lako doživi Jarca kao hladnog, suvog i zaljubljenog u posao, a Jarac doživi Vagu kao neodlučnu, površnu i previše okrenutu tuđem mišljenju. Ako to ostane neizgovoreno, Venerina potreba za toplinom i Saturnova potreba za poštovanjem počnu tiho da rade jedna protiv druge.
Razgovor i bliskost
U komunikaciji se najjasnije vidi razlika temperamenata. Vaga priča rado, dugo i diplomatski, izbegava oštar ton i traži da se sve kaže lepo, čak i kad je teško. Jarac kaže manje, bira reči štedljivo, ali misli krajnje ozbiljno i ne voli da troši dah na ono što se neće sprovesti. Vaga zato ume da oseti Jarčevu kratkoću kao odbacivanje, a Jarac Vagino vrtenje teme kao izbegavanje odluke. Razumeju se tek kada Vaga pređe na konkretno i stane iza svog stava, a Jarac prizna da i način na koji se nešto kaže ima težinu, ne samo sadržaj. Tu im pomaže zajednička ozbiljnost: nijedno ne voli prazne svađe, oboje cene red u dogovoru.
Nežnost im se sreće na pola puta, kada Jarac uspori a Vaga prestane da glanca formu. Vaga unosi eleganciju, ritual i potrebu da bliskost bude lepa; Jarac unosi postojanost i to da, kad jednom pusti gard, ostaje ceo i predan. Intima se ne pali na prvi pogled nego raste sa poverenjem, jer Jarcu treba sigurnost da bi se otvorio, a Vagi treba osećaj da je viđena i birana. Opasnost je da Saturnova suzdržanost i Venerina potreba za potvrdom ne ostanu mimoiđene, da Jarac ne pomisli da je dovoljno biti pouzdan, a Vaga da nežnost mora stalno da se dokazuje rečima.
Svakodnevica, dom i novac
Oko novca, doma i svakodnevnog ritma sreću se dva različita instinkta. Vaga ulaže u lepotu prostora, u ono što oku prija, u kvalitet i estetiku; Jarac štedi, planira unapred i gleda u sigurnost i imovinu koja traje. Tu su mogući sukobi, ali i prirodna podela uloga: Jarac drži temelj, budžet i dugoročni plan, a Vaga unosi ukus, sklad i osećaj da dom nije samo funkcionalan nego i topao. Kada se usklade, baš ta kombinacija discipline i estetike pravi dom koji je istovremeno stabilan i lep, mesto u kom se i radi i uživa.
Varnice i pomirenje
Izazovi pucaju tamo gde se dva kardinalna ega ukrste. Vaga, da bi izbegla sukob, ume da odlaže, da se predomišlja i da traži tuđe mišljenje, što Jarca izluđuje jer on hoće jasnu odluku. Jarac, da bi zadržao kontrolu, ume da postane krut, hladan i da nameće svoj sistem, što Vagu povredi jer se oseća pregaženo. Kad zaškripi, Vaga se povlači u ljubaznu distancu i ćuti iako kipti, a Jarac se zatvara u rad i obaveze i pravi se da mu ne smeta. Niko prvi ne pruža ruku, pa hladnoća zna da potraje duže nego što iko od njih zaista želi.
Pomirenje dolazi onog trenutka kada oboje priznaju da ciljaju na istu stvar, samo različitim alatom. Vagi treba da čuje da je cenjena i poštovana, Jarcu da oseti da je voljen, a ne samo koristan. Dugoročno ovo može da postane veza velike zrelosti: dva ozbiljna čoveka koji znaju da grade i koji se s godinama, kada nauče da se ne nadmeću nego da podele teren, oslone jedno na drugo kao na sigurnu tačku. Senka ostaje doživotno, ova veza traži svestan rad i nije od onih koje teku same, ali baš zato ono što izgrade ima težinu i ne raspada se lako.
